Dijete i ishrana koja smanjuje rizik od kardio-vaskularnih oboljenja

Koronarna srčana bolest je okarakterisana sužavanjem arterija (aterosklerozom). Masne naslage prianjaju se na zidove arterija i mogu začepiti arterije, čime je se stvara mogućnost nastanka krvnog ugruška. Srčani udar nastaje kada ugrušak krvi blokira jednu od arterija srca. To sprečava protok krvi, smanjuje dotok kiseonika mišićima pa i srcu i oštećuje srčane stanice.

Dok su smrt zbog bolesti srca opala posljednjih godina, još uvek je to jedan od osnovnih razloga smrti u zapadnom svetu. Dobra vest je da sada znamo tonu stvari o tome kako sprečiti kardio-vaskularne bolesti, što uključuje i moždane udare i srčane udare. Svima je jasno je da zdrava ishrana i aktivan život mogu napraviti veliku razliku.

Brojni faktori su povezani sa skupljanjem masnih naslaga u koronarnim arterijama, uključujući pušenje, prevelike doze alkohola, nedostatak fizičke aktivnosti i genetsku sklonost ka bolesti.

Ostali faktori rizika uključuju:

• Vrsta masti koja se jede – zasićene i trans masti povećavaju nivo holesterola u krvi i visinu stope srčanog udara.
• Gojaznost – mnoge osobe s prekomernom telesnom težinom i osobe koje nose veći deo masnog tkiva oko stomaka (telo u obliku jabuke) ima veći rizik od srčanih bolesti.
• Visoki krvni pritisak (hipertenzija) – krvni pritisak je količina pritiska unutar arterija. Hipertenzija, znači da je pritisak u arterijama veći od normalne. To može biti zbog toga što su arterije manje elastične, ima više volumena krvi, ili više krvi izlazi iz srca.Znate koji su rizici srčanog napada ili moždanog udara i da bi se od njih zaštitili određen način ishrane je preporučljiv. Želite saznati više? Nastavite sa čitanjem.

Koje dijeta i koja ishrana je najbolja za gubitak težine?

Odgovor na ovo pitanje je najprostije rečeno: one dijete koje nisu drastične i rade na gubitku masnoća a ne tečnosti iz masnoća. Radi se o procesu koji može trajati više meseci i moramo promeniti stil života i način ishrane a ne samo držati dijetu dok ne smršamo. Osnovne namernice koje vode ka zdravijem telu i manjem riziku od srčanog napada su:

• Ribe – poput skuša, sardina, tune i lososa koji sadrže omega-3 masne kiseline. Ova vrsta masti je pokazala da smanjuje trigliceride i povećava razinu HDL-holesterola, poboljšava elastičnost krvnih žila i smanjuje krv, čime je manje verojatno da će ugrušati i blokirati protok krvi
• Ulja – kao što su kukuruz, soja i maslinovo ekstra devičansko ulje, koji sadrže omega-6 masne kiseline i omega-3 masne kiseline.
• Voće i povrće – antioksidanti u voću i povrću nude zaštitu od bolesti srca. Voće i povrće također su važni izvori folata, koji pomažu snižavanju nivo homocisteina, koji je povezan s povećanim rizikom od bolesti srca
• Vlakna – integralne žitarice i voće i povrće
• Nerafinirani ugljeni hidrati sa niskim glikemijskim indeksom
• Orašasti plodovi i semenke – treba ih jesti u malim količinama, budući da su visoke u kilojoulama
• Čajevi – neki dokazi sugeriraju da antioksidanti u čaju mogu sprečiti nakupljanje masnih naslaga u arterijama.
• Hrana obogaćena biljnim sterolima – unos 2-3 g dnevno je dokazano da pomaze smanjenju nivoa lošeg holesterola u krvi

Primer obroka zdravog za osobe koje žele sprečiti oboljenja srca